NACIONALNI PARK SRBIJA

Pisao: Dragoljub Ljubičić - Mićko iz Indeksovog pozorišta.

Štampao: Kreativni centar, Beograd, poslednjih dana 1999.

GOLUŽDRAVI PENZIONER
(ili, na šarlatinskom - latinski prošaran srpskim - Penzos vulgaris)

Jedan naučni tim došao je do zaključka da se za vreme tzv. Grejne Sezone (Cvokotarium) iz godine u godinu sve više smanjuje broj vrsta u Nacionalnom parku Srbija, a da je Goluždravi Penzioner jedna od onih vrsta koje najbrže nestaju. Razloge za to najverovatnije treba tražiti u neprirodnom fenomenu pod imenom "kašnjenje Penzijice".

Razlikujemo više podvrsta Goluždravog Penzionera. To su: Civilni Penzioner (Penzos comunalis), Vojni Penzioner (Penzos militaris) i Invalidski Penzioner (Penzos apotecus). Goluždravi Penzioner ima više prirodnih neprijatelja. To su, pre svih, Republika Srbija (Yugoslavius) i Divlji Šalterski Službenik (Nervozus shicanorum pauza).

Međutim, možda najveću opasnost za Goluždravog Penzionera predstavljaju - njegovi mladunci kojima u jednom trenutku može da dosadi to što hrane svoje roditelje, pa mogu da reše da ih prepuste samima sebi, s nadom da će se tako najlakše i najbrže dočepati njihovog gnezda. Pri tom zaboravljaju da svi u Nacionalnom parku Srbija, pa i oni, jednog dana postaju Goluždravi Penzioneri.

KAŠNJENJE PENZIJICE

Neprirodna pojava usled koje dolazi do ubrzanog nestanka Goluždravog Penzionera iz Nacionalnog parka Srbija. Ishrana Goluždravog Penzionera u potpunosti zavisi od jednomesečne biljke koja se zove Penzijica (Myzeria). Tačnije, to je nekad bila biljka koja je plod donosila jednom mesečno. Naglom promenom političko-ekonomske klime u Nacionalnom parku Srbija, plod Penzijice je malo-pomalo počeo da zakržljava, da kasni s pojavljivanjem i po više meseci i da, kad se pojavi, traje samo nekoliko dana. To je izazvalo ozbiljne poremećaje u ionako krhkom metabolizmu Goluždravog Penzionera i od tad se broj primeraka ove vrste ubrzano smanjuje, a Penzijica je od tolikog zakržljavanja postala mikroskopski mala i čim se pojavi - gotovo trenutno ispari, ostavljajući iza sebe samo plaćen račun za struju.

MRKI ULIČNI PANDUR
(Mupus murius)

Mrki Ulični Pandur je svaštojed. Ipak, uglavnom se ne usuđuje da lovi nekog krupnijeg Domaćeg Kriminalca, kao što je Teški Mafijaš (Crimos mafiosus), jer je on prevelik zalogaj za njega. Čak izbegava da se ustremi i na nešto sitnijeg Ćelavca Običnog (Glavus obrianus). Tu i tamo skače na Švercera Cigareta (Torbacus tobacus) ili, ređe, na Markantnog Uličnog Dilera (Devizus devizus devizus), koji mu je čak i neki dalji rođak, po ulici. Pošto od tog ulova ne može da nahrani čak ni sujetu, to ga čini još mrkijim.

Mrki Ulični Pandur se lako dresira za različite zadatke: da donese švercovanu robu, da se pritaji u žbunju i iskoči s uključenim radarom, da vidi i najsitnije prekršaje, a da istovremeno ne vidi one najkrupnije itd. Dalji rođak Mrkog Uličnog Pandura je Ležeći Ulični Pandur (Mupus carterlupus).

Mrki Ulični Pandur se posebno dresira da lovi pojedine primerke ili vrste. To su:

1. Promenljivi Student (Academus meander) koji na ulici često traži promene (što mu i ime kaže). Tada MUP koristi i pendrek.

2. Zapostavljeni Građanin (Trinaestus prasus), kada se okuplja na ulici gladan plodova biljke Ustavna prava i slobode (Civilizatium minimum), koji su mu neophodni da bi uopšte mogao da preživi kao vrsta.

3. Goluždravi Penzioner (Penzos vulgaris), i to sve tri vrste (Penzos comunalis, Penzos militaris, Penzos apotekus), kome Mrki Ulični Pandur uživa da naplati prelazak van pešačkog prelaza kada se ovaj okupi na ulici povodom kašnjenja Penzijice (Myzeria).

KORDON
(Cordonum batinarium)

Sasvim poseban organizam, sastavljen od više Mrkih Uličnih Pandura povezanih u jedno. Na iste podražaje reaguje potpuno drugačije nego Mrki Ulični Pandur - jedinka. Iako bi se moglo očekivati da je to biće naprednije od jedinke, upravo je suprotno. Naime, Kordon je na nižem stupnju razvoja, nije u stanju da sam rasuđuje, niti je u stanju da se samoorganizuje. Potpuno je zavisan od Komandira (Mrki Ulični Pandur sa čvarcima). Logično je da tako jednostavan stvor kao što je Kordon ima i jednostavnu funkciju. Ona se sastoji iz samo dva elementa - stajanje i jurišanje. Stajanje obuhvata i sprečavanje, a jurišanje podrazumeva i batinanje. Prosto k'o pasulj. Zato i funkcioniše.

SRPSKI BIZNISMEN
(Camionus avionus)

Lovi u mutnom. Leži na parama. Jede po kafanama. Pije po kafićima. Ima ga svuda. Uvek je u "neviđenoj gužvi".

Srpski Biznismen spada među najprilagodljivije vrste u Nacionalnom parku Srbija. I on i Pokvareni Političar (Smradus bescrupulozus) vuku poreklo od istog pretka. To je Snalažljivi Srbin (Srbianus flexibilia), vrsta koja je nastala i opstala na ovom podneblju. Ako neko želi da Srpskog Biznismena izvuče iz jazbine, dovoljno je da upotrebi stari srpsko-biznismenski mamac: da mu podmetne žrtvu koja ima specifičan miris. To je miris lakog posla, sa minimalnim ulaganjima i enormnom zaradom za najkraće moguće vreme.

Srpski Biznismen je svaštojed. U njegovoj jazbini se uvek mogu naći maline, kafa, ulošci, zejtin, žvake, sapuni, ekseri, mleko u prahu, rezana građa, čokolade, toalet papir, lekovi, deterdžent, šećer i dizel gorivo.

Poneki primerak Srpskog Biznismena može da bude i veoma opasan ukoliko primeti da neko drugi upada na njegovu Ekonomsku teritoriju (Quotum contigentum). Tada počinje bespoštedna borba za enormnu zaradu, koja se ponekad završava i onim najgorim što Srpskog Biznismena može da snađe - carinjenjem.

Srpski biznismen se lako prepoznaje po karakterističnom zvuku Mobilnog telefona (Zvrndus nonstopus). Naime, što je melodija kojom Mobilni zvoni nežnija, umilnija, to je Srpski Biznismen spremniji na sve. Najoprezniji treba biti kada se začuje Betovenova Für Elise.

MOBILNI TELEFON
(Zvrndus nonstopus)

To je izraslina koja spaja ruku i uvo Srpskog Biznismena. Imaju je još neke vrste. Ima neobičnu osobinu da zvrnda non-stop (otud ime). Budući da Mobilni Srpskom Biznismenu predstavlja seksualno-finansijski simbol, on ga uvek drži u ruci, sem ako ga ne zadene za kaiš. Kad ima dodatnu potrebu da mu se čuje i da mu ga vide, on ga izvadi i stavi ga na sto. Mnogo je nesrećan ako je nečiji manji od njegovog (što, priznaćete, ne zvuči logično s obzirom da je reč o mužjaku).

Ako mu Mobilni slučajno crkne, Srpski Biznismen deluje potpuno izgubljeno, sve dok mu ne izraste novi, skuplji i - manji.

Često se mogu videti dva primerka Srpskog Biznismena kako sede u kafiću/kafani i svako razgovara svojim Mobilnim. To ne samo da nije nepristojno u njihovom svetu već je i poželjno, jer ostavlja utisak srpsko-biznismenske gužve i srpsko-biznismenske zaposlenosti, što je opet deo igre zavođenja pred oparenje. Ponekad oni Mobilnim razgovaraju i međusobno, dok su za istim stolom, jer ih to dodatno stimuliše.

DOMAĆI KRIMINALAC
(Crimos domesticus)

Vrsta koja je napravila BUM! u Nacionalnom parku Srbija tokom poslednjih desetak godina. Postoje dva osnovna tipa Domaćeg Kriminalca: Teški Mafijaš (Crimos mafiosus) i Ćelavac Obični (Glavus obrianus).

Teški Mafijaš sjajno živi, ali mračno umire. Za to je kriva biljka Sačekuša (Ra-ta-ta-tatum), koja raste u žbunju, mračnim ulazima ili tik uz njegov parkirani automobil. Osim nje, Teški Mafijaš nema prirodnih neprijatelja i ne plaši se ničega i nikoga.

Ćelavac Obični je druga priča. Sitniji je, nije tolika zverka kao Teški Mafijaš, pa mora više da se kiti i kočoperi. Zato njemu oko vrata izrasta Kajla (Debello zuto), u početku jedna, a kasnije, kad se razmnoži, i više njih. Svojom težinom mu povija gornji deo tela, čineći da izgleda još strašnije i još ćelavije.

Karakteristični znaci za raspoznavanje: Džip (Paierus), Pištolj (Utocaria), Veliki Krst na Retrovizoru (Magnum crucifix retrovizorum) i, naravno, Lutkasta Sponzoruša (Barbicaria lovans).

CRNOGORSKI VANZEMALJAC
(Montenegrus diaspora)

Crnogorski Vanzemaljac je vrsta koja potiče iz Nacionalnog parka Crna Gora, ali ga ima na svim mogućim mestima osim tamo.

Jedno od tih mesta gde ga ima, i to u ne baš malom broju, jeste i Nacionalni park Srbija.

Nastao je od vrste Crnogorski Crnogorac (Montenegrus montenegro). Spolja su gotovo identični, razlikuju se samo po tome što Crnogorski Crnogorac i dalje živi u Nacionalnom parku Crna Gora.

Crnogorski Vanzemaljac je i dobio takvo ime (Vanzemaljac) jer već odavno ne živi na teritoriji Nacionalnog parka Crna Gora.

No, bez obzira što se brojni pripadnici ove vrste i rađaju i žive u Nacionalnom parku Srbija, oni i dalje zadržavaju ponašanje, navike i dijalekt nekoga ko nikada nije ni napuštao Nacionalni park Crna Gora.

Crnogorskog Vanzemaljca ima širom Nacionalnog parka Srbija, ali ga ipak možemo podeliti na dve glavne podgrupe. To su:

• povojvođeni Crnogorac (postoje kolonije u severnim delovima Nacionalnog parka Srbija),
  
• pobeograđeni Crnogorac (postoje kolonije u svim delovima Beograda).

Pošto je Crnogorski Crnogorac dugo živeo u Plemenskoj Zajednici (Tsutsus piperus), i Crnogorski Vanzemaljac ima od njega nasleđen osećaj pripadnosti plemenu.

Doduše, to je sada pripadnost nekim sasvim drugim plemenima (npr. Eleze, Armani, Versače, kao i zbratimljena plemena Dolče i Gabana).

Crnogorski Vanzemaljac instiktivno oseća da je pleme nešto jako važno, pa zato uvek na sebi nosi obeležja ne jednog, već svih plemena kojima pripada (Guči, Bruno Malji...).

Posledica bliskosti u okviru plemena jeste i uzgajanje jedne biljke bez koje Crnogorski Vanzemaljac ne može da preživi. To je biljka Veza (Cumus rodbinus), koju on veoma pažljivo i predano gaji i nikada ne zapušta.

Osim gajenja Veze, po čemu je dobro poznat, postoje još neke osobenosti Crnogorskog Vanzemaljca, koje ne nalazimo ni kod jedne druge vrste u Nacionalnom parku Srbija.

To su: Dajebeoca (Tatus coitus), Svijetli Obraz (Obrazus luminozus), Serdarizacija (Serdarus voyvodus), Mobilna Kompenzacija (Imobiliteta) i još neke, o kojima se više može saznati u Nacionalnom parku Crna Gora.

VEZA
(Cumus rodbinus)

Višegodišnja biljka, koju Crnogorski Vanzemaljac gaji generacijama.

Ukoliko se posadi u pravo vreme i na pravom mestu, Veza se lako razgrana i proširi na sve strane, omogućavajući Crnogorskom Vanzemaljcu da se popne do neslućenih visina, odnosno dokle god Veza dopire.

Ako se pažljivo neguje, Veza odlično uspeva i na najteže dostupnim mestima, do kojih bi Crnogorski Vanzemaljac, bez nje, teško uspeo da stigne.

DAJEBEOCA
(Tatus coitus)

Izraz kojim se iskazuje vrhunac poštovanja nečije majke.

SVIJETLI OBRAZ
(Obrazus luminozus)

Deo tela koji Crnogorski Vanzemaljac stalno mora od nekoga ili nečega da brani. Inače, po Svijetlom Obrazu se Crnogorski vanzemaljac prepoznaje, jer mu svetli u mraku kao svitac.

Na njega su spremni da mu udare (u želji da mu ga potamne, ili, u najmanju ruku, isprljaju) predstavnici raznih vrsta u Nacionalnom parku Srbija, pa čak i pripadnici njegove sopstvene vrste. Svijetli Obraz se sastoji od tri elementa: Čojstvo, Junaštvo i Riječ. Ne zna se koji je od koga važniji.

LUTKASTA SPONZORUŠA
(Barbicaria lovans)

Jednostavan organizam. Pripada grabljivicama. Ako već ne živi sa Domaćim Kriminalcem, onda živi za onaj trenutak kada će se upoznati sa njim i potom ga ugrabiti, da bi živela parazitski (s velikom količinom para). Građom tela lako privlači pažnju kako Domaćeg Kriminalca, tako i drugih žitelja Parka. Građom mozga teško da bilo koga može da privuče.

Deli se na dve grupe:

1. plavuše
2. namiguše (one koje nisu plavuše, pa moraju da budu aktivnije).

Plavuše se dele na:

prave (ili donje plavuše)
lažne (ili gornje plavuše).

GOLOGUZA PEVALJKA
(Vrisca dupetaria)

Gologuza Pevaljka je relativno mlada vrsta u Nacionalnom parku Srbija. Nastala je ukrštanjem Nabeđenog Umetnika (Mrsus mudus) i Baba-Sere (Baca-caca).

Od Nabeđenog Umetnika Gologuza Pevaljka je nasledila afinitet prema Umetnosti i afinitet prema Nabeđenosti (projekat/materijal), a od Baba Sere - afinitet prema najgorim sranjima.

Veoma podseća na pticu i to ne na jednu, nego na više njih: oblači se kao papagaj, šepuri se kao paun, ima nokte kao orao i poseduje pileći mozak. Ipak od svih njih (kao i od većine ostalih vrsta u Nacionalnom parku Srbija), ima skuplje perje.

Jedna od dve najvažnije sličnosti sa pticom je u tome što povremeno pušta od sebe glas koji podseća na pevanje, po kome je, ironijom sudbine, i dobila ime. Kažemo - podseća na pevanje, jer je to u stvari pištanje u potrazi za hranom.

Kao što ima raznih vrsta pištanja, tako ima i raznih (pod)vrsta Gologuzih Pevaljki. Evo dve osnovne:

1. Lažni Narodnjak (Pseudomelos turbofolcus)

2. Lažni Zabavnjak (Pseudopopus technodensus).

PROJEKAT/MATERIJAL

Zbog potrebe da pridoda dublje značenje onome što radi (nabeđenost) koju je nasledila od Nabeđenog Umetnika (Mrsus mudus), Gologuza Pevaljka lako poseže za teškim rečima. Otuda "novi projekat", "kvalitetan materijal", "timski rad", "moja publika", "moje cenjene koleginice", "humanitarni koncert", "uvek rado dolazim u vaš grad/selo/kafanu/emisiju", "hvala, od srca", "sve vas puno, puno volim" itd.

Najčešće korišćeni pojmovi su, ipak, projekat i materijal. Gologuza Pevaljka ne propušta da pomene svoj novi projekat, za koji je dugo i pažljivo sakupljala materijal. Veoma vodi računa o tome da, ako je u prethodnoj rečenici pomenula materijal, u sledećoj bude bar jedan projekat. Ne beži ni od cele fraze materijal za novi projekat, a ako proceni da i to nije dovoljno, pomenuće i materijalni projekat ili projekat novog materijala.

Jedan dodatak, iz susednog nacionalnog parka. Pevačica Severina Vučković za zagrebački Jutarnji list kaže : "Uvijek sam bila pod nekom lupom, pogotovo struke. Valjda im nikad nisam bila jasna - jesam li projekt ili osoba. A zapravo nisam ništa od toga. " (izvor: Feral Tribune, broj 768, 3.6.2000)

POKVARENI POLITIČAR
(Smradus bescrupulozus)

Sredina u kojoj prebiva Pokvareni Političar učinila ga je sposobnim ne samo da menja boju, kao kameleon, već i oblik, a po potrebi i agregatno stanje: pretvara se da je čvrst, u suštini je ljigav, a kad zagusti, ume i da ispari. Sledi, dakle, podela prema agregatnom stanju:

Čvrsti Pokvareni Političar (može biti Diktator i Derator), Ljigavi Pokvareni Političar (može biti Sluzav i Balav) i Gasoviti Pokvareni Političar (može biti Providan i Prividan). Legenda kaže da negde u Nacionalnom parku Srbija postoji i jedan primerak Neiskvarenog Političara (Smradus scrupulozus), ali je zanimljivo da ga niko dosad nije video, pa se nameće zaključak da je verovatno i taj poslednji primerak (politički) umro.

Ceo svoj (politički) život Pokvareni Političar provede na Vlasti (Privilegius) i oko nje. To je višegodišnja biljka izuzetno slatkog ploda, za koju važi pravilo: što je viša i šira - to je veći asortiman krupnijih i slađih plodova.

Pokvareni Političar voli da se popne na Vlast i da bude na njoj, ali ne voli da ga s nje skidaju. Za njega, Vlast predstavlja Drvo života.

Dok je na Vlasti, Pokvareni Političar pažljivo bira i ubira sve najslađe plodove koje može da dohvati, halapljivo ih konzumirajući sam ili u krugu porodice. Za to vreme, sve one preko čijih se leđa popeo tu gde jeste, gleda s visine, bacajući im, tu i tamo, po neki ogrizak. Zbog tih osobina je i dobio takav šarlatinski naziv - Smradus bescrupulozus.

Kad je Pokvareni Političar na vlasti koja je izuzetno visoka i široka (a ume da bude neverovatno ogromna), tad je veliki deo Nacionalnog parka Srbija u njenoj senci i malo šta uspeva. Najviše trpe ionako slabe i neotporne vrste kao što su: Zapostavljeni Građanin (gladan Ustavnih prava i sloboda (Civilizatium minimum), kojih u senci Vlasti nema ni od korova) i Goluždravi Penzioner (čija se ishrana svodi na Penzijicu (Myzeria), a koja zakržljava u senci Vlasti Pokvarenog Političara).

Za proces penjanja Pokvarenog Političara na Vlast važna je i mirišljava biljka Demagogija (Uvlacus populis), jedina koja dobro uspeva u podnožju svake Vlasti.

POREKLO IMENA SMRADUS BESCRUPULOZUS

Postoji teorija o tome da prvi deo imena, smradus, dolazi od potrebe Pokvarenog Političara da se popne na Vlast i da odande ne siđe sve dok se ne usmrdi.

Međutim, ništa manje ubedljivi nisu ni oni koji tvrde da smradus dolazi od njegovog "smrdljivog" odnosa prema onima preko čijih leđa se popeo na Vlast, a kojima baca samo ogriske njenih slatkih plodova.

Treća teorija kaže da ova druga osobina (smrdljivi odnos) ne može biti zaslužna za prvi, već isključivo za drugi deo njegovog šarlatinskog imena - bescrupulozus, objašnjavajući to ukupnim odnosom Pokvarenog Političara prema svemu i svima oko sebe, dok je na Vlasti.

DEMAGOGIJA
(Uvlacus populis)

Teško da Pokvareni Političar uopšte i može da se popne na vlast bez Demagogije. Ona je neka vrsta halucinogene, mirišljave puzavice, koja obavija vlast od korena do samog vrha. Pokvareni Političar koristi Demagogiju u procesu penjanja na Vlast, ali i da bi se na njoj održao.

MAGOVI
(Magus magicus)

Magovi su bića koja se mogu videti samo na Hipnoviziji i to svake večeri oko 19:30. Oni koriste lepljivost Hipnovizije da bi ulovili sve one naivne žrtve kojima se za Hipnoviziju zalepe oči, uši i mozak, pa ne mogu da ih odlepe. Veliki su majstori da od svega naprave ništa, a da to predstave kao nešto. Da govore nešto, što ne znači ništa, a da za to vreme pouzimaju sve. Da obećaju svašta, podele bonove za ponešto, a posle i za bonove teško da može da se nađe išta. I nikom ništa. A za sve to, priznaćete, treba puno magije.

HIPNOVIZIJA
(Ecranela hipnotica)

Halucinogena, lepljiva biljka, rasprostranjena po čitavom Nacionalnom parku Srbija. Najradije se hrani mozgom žrtve, koji prethodno dugotrajno i temeljno ispira.

NEPLAĆENI (ILI DRŽAVNI) LEKAR
(Primarius platus)

Podvrsta neplaćeni Lekar iz dana u dan ima sve manje pripadnika, zbog fenomena sličnog kašnjenju Penzijice (Penzijica - Myzeria, kržljava biljka zbog koje izumire Goluždravi Penzioner), koji se zove kašnjenje Platice (Platica - Smeyuria) - takođe izuzetno kržljava biljka, zbog čijeg kašnjenja pored ove podvrste izumiru još neke vrste u Nacionalnom parku Srbija, kao što su Prosvetni Jadnik i Zapostavljeni Građanin.

MITO
(Mitus)

Mito je biljka iz porodice Korupcija (Coruptia), koja cveta u svim delovima Nacionalnog parka Srbija, a čiji plodovi rastu i dozrevaju po torbama, gajbama, flašama, džepovima i kovertama žrtava koje dolaze u jazbinu Podmitljivog Lekara, a koje on vredno prikuplja i skladišti. To su, dakle, neobični i različiti plodovi. Razlikujemo ih prema formi u kojoj se pojavljuju, pa su tako najpopularnije dve forme: Kovertirani Mito (Mitus covertus) i Flaširani Mito (Mitus becrius). Jedna je od retkih biljaka kojoj smeta sunčevo svetlo. Najbolje uspeva u senci, u zamračenim delovima Nacionalnog parka Srbija. Tek u poslednje vreme može se videti i na otvorenom, usred bela dana.

PROSVETNI JADNIK
(Profus yadibedus)

je jedna od onih vrsta koje su nastale mutacijom, i to od vrste Prosvetni Radnik (Profus autoritetus), a usled intenzivnih klimatsko-socijalnih promena. Problem je u tome što je Prosvetni jadnik vrsta koja još nije dovoljno prilagođena životu u Nacionalnom parku Srbija, a Prosvetni Radnik je, kao vrsta, gotovo izumro. Kao što mu je i ime mutiralo iz Radnika u Jadnika, kod njega je, sledstveno tome, sve poremećeno: tako radni dan postaje jadni dan, radna subota - jadna subota, radni vek - jadni vek, minuli rad - minuli jad, broj radnih dana u godini - broj jadnih dana u godini.

DODATAK