U Beogradu ima dosta lepih mostova. Ima i staromodnih, vekovnih, pa čak i onih iz praistorije. Beogradski mostovi su mostovi mira, družbe među narodima, prijateljstva i bradstva i jedinstva. Mostovi su svi građeni zajedničkim snagama, mukama i prijateljstvom raznih ljudi, dece svih naših pokrajina i republika. Mostova ima razni - drveni, gvozdeni, čelični, kameni i prirodni mostovi. Naj tvrđi mostovi su mostovi prijateljstva, bradstva i jedinstva. To su Titovi mostovi. Te mostove nemože rastaviti ni jedna mašina, ni čovek, ni oluja ni jedno ljudsko biće na svetu.
Svi su mostovi građeni u bratstvu i jedinstvu naše domovine. Mnogi mostovi su uništeni za vreme prvog i drugog svetskog rata. Posle rata su svi mostovi obnovljeni zajedničkim snagama ljudstva. Neke je trebalo popraviti neke dograditi, sagraditi, obnoviti, ofarbati i ponovo sagraditi.
U Beogradu ima dosta lepih mostova. To su mostovi preko Save, Drine, Sutjeske Dunava Morave i još lepših mostova ima. Ovo su samo neki mostovi od svih mostova koji ima. U Beogradu ima mostova koje sam pomenuo, mada sam tu uključio neke druge mostove van Beograda. U Beogradu su lepi sledeći mostovi: preko Save, onda pančevački most, preko dunava u Novom Sadu koji vodi za Petrovaradin, most za novi Beograd kuda idu tramvaji i još puno lepih mostova.
Ja nebi imao više šta da kažem osim da su mostovi pretrpeli velike okršaje, i štete u drugom svetskom ratu, i da se na njima vodila velika borba za život i smrt. Krv se lila u kojoj su borci zagazili do kolena. Danas treba da budemo ponosni na naš grad Beograd i naše lepe i očuvane mostove prijateljstva bratstva i jedinstva. Titovi mostovi se spajaju sa svim zemljama sveta i spajaju međunarodne puteve. Mostovi su izloženi uvek vrelom suncu, kiši, vetru, hladnoći, susnežici. Zato se treba ponositi na Beogradske mostove.
To je sve o mostovima koji su prošli kroz godine, vekove i hiljade godina. Ja to sve mogu da kažem o mostovima. To je sve.