Revolucija jede svoju decu. Jadna im majka!

Daleko je sunce od grešnika i otpadnika.

Čovek se uhvatio u koštac s prirodom: Eno ga, rve se s mečkom.

U četnike nisu primali golobrade.

Homoseksualci su kurate sreće.

Ovo je nekad bila sirotinjska četvrt. A sad je polovina.

Pesnici su opevali neke žene. Ostale su opevali popovi.

Okupator je hteo da osvoji našu zemlju i da nas natera da je obrađujemo.

Bio sam vojnik revolucije. Imam i značku primernog vojnika.

U komunizmu će mečka igrati pred svačijom kućom.

Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje, reče poslednji Mohikanac.

Na muci se poznaju junaci. Ali ga oni nisu poznali pa su ga mučili još.

Ja mislim zove me neki komšija. Izađem, onako iz postelje, u gaćama. Kad ono partija zove narod na ustanak.

Don Kihot je bio španski borac.

Šegrti su prvi na svojoj koži osetili vlast radničke klase.

Pet vekova su Turci zajedno sa nama pisali našu istoriju.

Proveli smo u ropstvu najlepše godine.

Partija je pozvala narod na ustanak, ali tiho, šapatom, da ne čuje okupator.

U komunizmu samo što neće da ima od tice mleko. Naravno, biće tu i svi drugi mlečni proizvodi.

Nije šija nego vrat, reče giljotina.

Vojna muzika je ozbiljna muzika.

Spomenici prikazuju revolucionare onakve kakvi su bili u mladosti kad su žarili i palili kuće.

Za dan ustanka je izabran lep i sunčan dan.

Da je prva ustanička puška bila dvocevka, na ustanak bi se digla dva naroda.

I šoferi su plakali za Titom. Šoferska je tuga pregolema.

Da je stara Jugoslavija bila malo mlađa pokazala bi ona okupatoru.

Vladao je u stilu Luja šesnaestog.

Amnestija političkih zatvorenika: Gospodi pomiluj!

Stižu tenkovi. Prvi vesnici proleća.

Srbija ima ratne ciljeve: posle rata živećemo u miru.

Poletela dva vrana gavrana: čelična krila naše armije.

Neprijatelj je jači u vazduhu, mada i mi imamo vazdušne puške.

Dugo smo mucali. Dok oružje nije progovorilo.

Svuda požari, poplave, zemljotresi. Samo je kod nas rat.

Prešli smo preko Drine. I preko svega bismo prešli samo da dođe do mira.

U Bosni glavnu reč vode deca iz mešovitih brakova: od zla oca i od gore majke.

Verski rat je lepa prilika da se vidi ko je vera a ko nevera.

Humanitarna pomoć će dobro doći izgladnelim i promrzlim ratnicima.

Izbeglice smo smestili u domove kulture, jer smo mi narod sa velikom kulturnom tradicijom.

Izbeglice lutaju svetom i šire istinu o Srbiji.

Svi smo se opredelili za bogato društvo, ali samo ratni profiteri istinski rade na tome.

Sve što je zaplenjeno u ratu, mi gubimo u miru.

Evo smene za umorne ratnike! Stiže peta kolona.

Glavu dajemo! I Krajinu dajemo!

Primirje se mora poštovati. Naređeno je da se štedi municija.

Narod se vraća poslu. Zakopava svoje mrtve.

Ubica se vraća na mesto zločina. Da primi orden za hrabrost.

Srbija je satanizovana. Đavo je došao po svoje.

Ovakve sankcije svet nije zapamtio. Ovakve sankcije ne pamte ni najstariji Beograđani.

Napravili smo kuću nasred puta. Kućni savet se zbog toga više puta sastajao.

Crveni smo, u rezervatu smo. Namazani smo i ratnim bojama.

U komunizmu će humanitarna pomoć stizati svakodnevno.

Ispisali smo najlepše stranice istorije. Sada moramo da ih brišemo.

Ko rano rani, dve sreće grabi: hleb i mleko!

Nikad u svojoj bogatoj istoriji nismo bili ovako siromašni.

Hrane u kontejnerima ima dovoljno. Mogli bismo da hranimo pola Evrope.

Bombardovanje smo primili dostojanstveno i bez gunđanja, kako i priliči narodu sa velikom kulturnom tradicijom.

Ubili su oca, malo dalje i sina. Iver ne pada daleko od klade.

Nema žene koja se ne može osvojiti. Naročito ako je nenaoružana, a rat je.

Srbija je velika tajna. Ne zna se ni ko pije, ni ko plaća.

Još nije sve izgubljeno! Gubimo i dalje.

Stekli su se uslovi za privatizaciju. Mrak je.