ŽIVOT
Život je priča. Mi je živimo, sažaljevamo sa njom.
Listam svoj život i osećam kako me oči bole od te monotone celine.
Na samom početku, verujem da nisam bio ni svestan svog postojanja.
Kroz mnoge godine života, i od samog mog rođenja, sve do danas, pa i dalje kroz moj život...
Shvatila sam da je život igra, koji se poigrava sa drugim životima.
Mi koji imamo sreće da smo još živi u ovom nesrećnom životu.
Na kraju mirno, bez griže savesti, dolazi smrt i postajemo zaboravni.
PRIJATELJSTVO
Prijateljstvo. Ljudi se često pitaju šta znači i da li postoji ta reč.
Prijateljstvo je važna grana čovekovog karaktera i čovekovog osećanja prema svom najboljem prijatelju.
Pravi prijatelj - ta reč ima obilno značenje.
Teško je naći pravog prijatelja, ali kada ga nađeš ne treba izigrati njegovo poverenje i ne dozvoliti da vas neko ne posvađa, jer je samo privremeno prijatelj, a kasnije veliki neprijatelj.
Kada sa nekim odrastete i podelite svaki trenutak dobrog i lošeg osećanja, steknete poverenje veće od rođene sestre.
Ovakvog druga koji me poštuje neću nikad zaboraviti i uvek ćemo se družiti.
Moja navodna drugarica Suzana uvek je imala neku manu na mene.
Ta moja najbolja drugarica, koja to više nije, rekla mi je: "Raskini sa njim, ja sada trenutno idem sa njim". Ja sam je samo gledala i plakala, a on je pun sreće i radosti što devojke trče za njim.
Od tada nisam imala prijatelja lažova i veoma mi je drago zbog toga.
LJUBAV
Nije smeo da me voli, ali mi je pružao ljubav.
Još uvek ostajem pri svom da je ljubav nekakav hobi, pomalo skup i prosta mogućnost da čovek ispadne smešan i glup.
Bila sam mlada i nisam znala za ljubav, ni za noć, ni za dan.
Spustio si svoje vatrene usne na moje i došlo je do nesporazuma.
Otišao si sa njom i zato odlazim zauvek.
Moj životni moto je oduvek bio: "Ja znam". Zašto i u vezi s tobom mi ne polazi moj moto za rukom.
Onda mi prolaze kroz glavu omiljene knjige: "Samac u braku" i "Otmica muškarca". Da li će se tako i moja ljubavna zagonetka završiti, kao u mojim omiljenim knjigama.
Žele se, upoznaju, dođe do poljubaca i na kraju se desi ono, malo smešno, ali vi sigurno pretpostavljate na šta mislim. Desi se kako kažu i vrhunac u ljubavi, ali koji sa sobom nosi neke posledice.
Mislila sam na dečka koji je na prvi pogled probudio moje zainteresovanje.
Kada sam zaljubljen samo se smejem. Tada niko ne može da me oraspoloži.
Meni je jedna devojčica zapala među oči.
Odmah smo počeli da pričamo, malo on o sebi, a ponešto ja o meni.
Mržnja je mnogo lepa reč, ali je ljubav nešto što što još bolje zvuči.
LEPOTA
Imala je lepotu njenog lica.
Fizionomija njegovog lika je tako jednostavna da nije vredna diskusije.
Ali samo sekund je bio potreban da na tom licu primetim crte, koje opisuju njen karakter u tom trenutku.
On je bio crn, visok, imao je zelene oči, bio je najlepši na celoj planini.
U njenim očima kao da se odvija ciklus monsunskih vetrova koji nanose taman ten prostoru njenih beonjača.
Sada ima dugačku plavu kosu sa braon očima i veoma nežnom kožom.
BOGATSTVO
Ljudi su reč bogatstvo izmislili još od pamtiveka.
Bogatstvo je reč oko koje se ljudi često svađaju.
Među nama ne postoji nikakva prepreka, pa čak ni bogatstvo.
PORODICA
Zašto si ti njen brat?
Iako je moja sestra 5 godina mlađa od mene, ja ne mogu da kažem: "Ja sam pet godina pre tebe ugledao ovaj svet i zato je sve ovo moje", jer nemam šta da uzmem.
Među hiljadama mališana, istog rasta, isto obučenih, ja mogu da prepoznam svoga brata.
Nisam sa svojim roditeljima. Oni su razbacani svuda po belom svetu.
Majka joj je mogla otići nekoliko puta u ludnicu. Nije otišla sve zahvaljujući ujaku, jer je on platio ljudima koji su zaduženi za to da vode ljude tamo gde im je mesto.
Imam jednog sina, i vaspitavao sam ga takoreći očinski.
SRCE
Često šetajući se kalemegdanskim parkom opazim veliki broj penzionera koji imaju srčanu manu, tako da su kola hitne pomoći uvek u blizini.
Da bi smo bili ljudi i da bi neko bio čovek, pre svega mora da poseduje srce. Mada, danas je mnogo tih bez srca, jer da nije takvih danas na ulicama ne bi bilo toliko invalida, toliko mentalno zaostalih ljudi.
PROLEĆE
Proleće je: opet sreća... i daleki kreket žaba, koje u meni bude najlepša osećanja.
Proleće smo dočekali zajedno, a ja sam uspela da shvatim zašto sam baš njega izabrala za ovaj godišnji period.
Najviše volim proleće, jer se tako osećam.
Čovečija osećanja su čudna pojava... Proleće je uzrok smanjene zainteresovanosti za školu i druge obaveze, tako da se javljaju i problemi u porodici.
JESEN
Jesen nam donosi ono što ne volimo, ali to je jedan deo godišnjeg doba.
U jesen nam odlaze ptice pevačice.
Jesen je godišnje doba kada se kreće u školu.
Jesen počinje 23 septembra. Tada sve ptice lete u toplije krajeve, a ja, šetajući se ispod njih, razmišljam.
Povremeno oblačenje na nebu stvaraju ptice selice.
Životinje menjaju svoju dlaku i pripremaju hranu, jer ih uskoro čeka dubok zimski san. I eto, tako protiču prvi jesenji dani u mom gradu (Beogradu).
Leptira više nema. Oni su odlepršali u toplije krajeve.
USPOMENE
Sve što ovde pišem, pišem da bih se ponekad setila onog što mi je sada tako daleko, a onda će mi biti tako blizu.
Prvo nezaboravno putovanje je bilo putovanje u selo, koje nikada neću zaboraviti.
Jedan događaj koji mi je ostao u sećanju je kada sam bila mala, imala sam 10 godina.
U detinjstvu sam bila pošteđena svih suvišnih stvari koje su me mučile.
Te reči će mi uvek biti u mozgu.
Nezaboravno sećanje.
RAZNO
Ne želim da zvučim pesministički.
Rat je veoma ružna misao.
Šetala sam plažom sa koje se pruža pogled obale.
To blesavo stvorenje (kuče) trči prema meni raširenih šapa.
Iz aviona je bio divan pogled. Posmatrajući prirodu, put mi je brzo prošao.
Ležim na suvoj travi položenoj vrednim rukama marljivih seljaka ovog kraja (Beograda).
Sve moje tačke gledišta bile su uprte napolje gde vlada nešto beskrajno i lepo.
Od svega toga, u meni se nalazi posledica koja u tvojoj duši ima pozitivno dejstvo.
Nisam mogla da verujem, ali to si zaista bio ti. Rekla sam sebi: "To je on".
Ja znam šta jesam, a šta nisam, zato što istina uvek vređa čoveka.
Jako sam bila srećna tim osećanjem, jer sam se osećala izvanredno srećno.
Deca uzrasta od sedam godina koriste se psovkama kojima ne mogu dogurati do intelektualca - pravog čoveka.
Jedan od mladića je naleteo na stariju gospođu koja je nedužno stajala.
To je bio intervju našeg folk-pevača, koji je posmatrao nestanak poštovanja mladića prema starijima.
I sve se dešavalo kao da se ništa nije desilo.
Takvim ljudima treba pružiti šansu da isprave svoje grehe, da postanu ljudi.
Živeli su skučeno, jadno, nosili su iznošenu prljavu odeću. Ali ih sve to nije sputavalo da se stide onoga što jesu
Kao osoba sam mnogo dobra, i to mogu da kažem sama za sebe, kao što mi je većina ljudi koji me dobro poznaju rekla to u lice, i to me teši da ne bih promenila mišljenje.
Prošlost je spontano izašla.
Sunce je izašlo iz svoje kuće i obasjalo svojim toplim zracima ljude.
I dok prljava kiša pere ulice...
Oko mene predivna vreva koja se tišinom zove.
Vatra što je nekad zapaljena bila, smrzla se od čekanja.
Imao je glas kao kada bi ušao u bunar i govorio: "Ubiću te!"
Drugi kao da sanjaju preko noći šta će da mi rade preko dana.
U školi sam sedeo u zadnjoj klupi i mislio: "Profesori, kako ste glupi". U sedmom sam izbačen iz škole.
Ujutru oko sedam i trideset uveče sam krenula od kuće.
Na ulazu u pekaru moram da uđem vertikalno.
U početku beše misao, zatim je stigla reč, a onda je pao sneg.